Јавни конкурс
за избор директора
Републичког завода за заштиту споменика културе Београд

Предлог Програма рада
Републичког завода за заштиту споменика културе
за период 2014-2017.

Синиша Темерински
Радна биографија

Četiri prijave na konkursu za direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika

Проблеми у служби заштите и предлог решења

Пећка патријаршија - истраживања и резултати 2006

Dardan Gashi vraća izgubljeno kolektivno pamćenje

Kosovski ministar se žali zbog "rusko-slovenskog" izgleda Pećke patrijaršije

Shoqëria e ruajtësve Serbisë, Ditën e mirë!

Që nga viti ne kemi të njëjtin mendim për fasadat e Patriarkanës së Pejës, të cilat janë me ngjyrë të kuqe, ju lutem miqësore të na ndihmojë që të kthehen në bojë tonë të vjetër. E kuqja është ngjyra e komunizmit dhe nuk korrespondojnë me monumentet tona. Le të shkruajnë së bashku UNESCO për të hequr gëlqere dhe suva fasada të jetë përsëri me llaç çimento.

Ju përshëndet Dardan Gashi!

Veliko spremanje
Golubačke tvrđave

U promociji projekta konzervacije Novog Brda učestvovali svi osim Srbije

Једини извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА КУЋЕ ЗАСНОВАНЕ НА ТРАДИЦИОНАЛНИМ ГРАДИТЕЉСКИМ ПРИНЦИПИМА МИНИСТАРСТВА ГРАЂЕВИНАРСТВА И УРБАНИЗМА

ПРВА НАГРАДА НА КОНКУРСУ ЗА ШУМАДИЈСКУ КУЋУ

Марија Јовин, Бранислав Јовин и Синиша Темерински

Награда за ауторску архитектуру

Центар за посетиоце Лепенски Вир

Место: Ђердапска клисура, село Бољетин код Доњег Милановца

Објекат: Објекат за заштиту археолошког налазишта и пријем посетилаца

Аутори: арх. Марија Јовин и арх. Синиша Темерински

Пројектовано у Републичком заводу за заштиту споменика културе у сарадњи са ВМС д.о.о. Београд

Пројектанти: Марија Јовин, Синиша Темерински, +Владислав Матић, Синиша Матић, Ненад Киш, Петар Ђурашковић, Александар Ступар, Никола Чича, Илија Михајловић, Андреј Шкорц, Жељко Вуканић, Љубомир Јовановић...

Инвеститор пројекта и реализације: Министарство економије и регионалног развоја - Сектор за туризам

Извођач: Пројектомонтажа, Крајина-инжењеринг, Тончев градња, Polymers, Елкомс и др.

Надзор: Грађевински факултет Универзитета у Београду

Време изградње и уређења: октобар 2008 - јун 2011

Центар за посетиоце археолошког налазишта Лепенски Вир

Објекат је изграђен као заштитна конструкција дислоцираног археолошког налазишта и представља део пројекта уређења заштићеног подручја. Налазиште Лепенски Вир је јединствена културно-историјска, амбијентална, географска и туристичка целина, која се састоји од стамбених и култних објеката - насеља праисторијских људи. Простор Лепенског Вира је заштићен као околина непокретног културног добра, као строги резерват природе и налази се у оквиру Националног парка Ђердап.

Оријентација праисторијских објеката је ка истоку, углавном ка монументалној стени Трескавцу, на другој страни Дунава. На равнодневицу (22. јун) сунце излази тачно иза те стене, тако да је и сваки објекат могао бити део система календара, јер кад сунце обасја простор кроз врата куће, оно пада на огњште, жртвеник иза огњишта и скуптуре иза жртвеника. Поједини објекти имају и намерни отклон од истока, вероватно ка појединим датумима излазака сунца.

Праисторијске лепенске куће су грађене у систему триангулатуре, где је положај појединих елемената - улаза, огњишта, жртвеника - увек строго геометријски одређиван, помоћу осовина и пресечних линија, тако да се добијају исти пропорцијски односи, без обзира на величину објекта. Јединствени урбанизам и архитектура културе Лепенског Вира препознаје се по међусобном положају и самим основама објеката -кућа и истовремено светилишта - облика зарубљеног кружног исечка.

Повод за израду Пројекта заштите и презентације Лепенског Вира је чињеница да се за једно од најзначајнијих археолошких открића у овом делу Европе није ништа учинило у периоду од четрдесет година, сем изградње привремене заштитне дрвене конструкције. При томе је и заштићена околина непокретног културног добра била девастирана, а услови за пријем посетилаца сасвим непримерени.

Ове чињенице о положају дислоцираног налазишта, уз хендикеп да се насеље, које се налазило на обали Дунава, измештањем нашло на 18 метара изнад Ђердапског језера, били су основни улазни подаци за пројектовање. Основна поставка при пројектовању заштитне конструкције била је да се што више задржи слика насеља на отвореном простору - дематеријализацијом конструктивних носивих елемената и покривача, задржавањем свих могућих визура и осветљавањем пуном дневном светлошћу. Облици конструкције су производ утилитарности, а силуета прати нагиб терена на коме је лоцирано насеље. Наиме, при дислокацији налазишта, падина брда је засечена и заравњена, а пројектоване кровне површине само реконструишу првобитну падину.

Сада посетилац види праисторијско насеље и одмах испред њега и воде Дунава, а са стране и велике зелене површине шуме. Омогућено је кретање око налазишта и сагледавање са свих тачака ободне стазе, као и прилаз централном делу насеља. Излазеће сунце обасјава објекте исто као кад су били на отвореном.

Систем троуглова коришћен при изградњи лепенских кућа пре осам хиљада година морао је бити настављен, данас у облику просторне решетке састављене од истих таквих троуглова. Само је материал промењен, тако да уместо дрвене конструкције и кожа као покривача имамо челичну конструкцију и поликарбонатни покривач. Лексан је на кровним површинама полупровидан, предајући унутрашњости објекта светлост боје облачног неба, док је потпуно транспарентан на фасадама, обезбеђујући све визуре.

Амбијент и сама намена су пресудно утицали на архитектонско решење. Објекат је морао да буде такав да се сам не намеће, већ да посетилац пре свега види остатке праисторијског насеља, као и да се код посетиоца смањи утисак да се налази у оквиру објекта. То се желело самом транспарентношћу, али и бојом конструкције, која као паспарту истиче боју леса и црвене подове конзервираних лепенских кућа. Намера пројектаната је била и да објекат стопе са нагибом падине на којој се налази, као и са непосредном околином, како би посетиоци имали прилику да реконструишу ону слику и онај осећај који су пред природом имали праисторијски људи.

Требало је превладати сва ограничења и пројектовати објекат који може да се изгради изнад двадесетак ари налазишта, које извођач притом не може да користи за прилаз механизације. Пројекат је морао да буде такав да изградња и монтажа могу да се изведу без нарушавања строгог резервата природе, на стрмом терену стешњеном између магистралног пута и Дунава.

Пројекат Центра за посетиоце Лепенски Вир је урађен у Републичком заводу за заштиту споменика културе, у сарадњи са предузећем ВМС из Београда. Средства за реализацију су из фондова Националног инвестиционог плана, за која су конкурисали Сектор за Туризам Министарства економије и региналног развоја и Туристичка организација општине Мајданпек.

Носећа челична конструкција се састоји од шест главних носача, распона до 50 метара, а између њих је просторна решетка, која покрива око 3500 квадратних метара. Укупна тежина решеткасте конструкције над локалитетом је око 350 тона. Укупна површина објекта је 3950 м2.

Да би се заштитио и уредио цео простор, урађени су План детаљне регулације, Пројекат заштите и презентације налазишта Лепенски Вир и Центра за посетиоце и свих садржаја на заштићеном подручју, пројектовани су ресторан и туристички пункт, насеље етно-апартмана, пристан за туристичке бродове, научно-истраживачка станица.

Током реализације објекта Центра за посетиоце, аутори су пројектовали сав мобилијар и извели обимне радове на конзервацији и презентацији археолошког налазишта, са реконструкцијом подова и постављањем скулптура на њихова места у кућама – светилиштима. Изградили су уз налазиште реконструкцију једне лепенске куће, израдили визуелни идентитет - лепенска слова, табле и банере, све до мајица и качкета за особље...

Направљена је тродимензионална комјутерска реконструкција, тако да посетиоци могу на рачунарима уз само налазиште направити виртуелну шетњу и обићи праисторијско село у његовом природном окружењу.

Пројектанти су желели да се нови објекат не намеће, већ да посетилац пре свега види остатке праисто­ријског насеља, као и да се код посетиоца смањи утисак да се налази у оквиру затвореног објекта. Сматрају важним делом архи­тектонског решења и уношење звукова у објекат, односно репро­дуковање у унутрашњости снимљеног цвркута птица и шума ветра и таласа. Тиме се потире утисак боравка у затвореном простору.

Начин презентације је инсистирао на виртуелном (термин који у филозофији значи оно што није реално, а у комјутерској терминологји је то моделовање стварности помоћу рачунара). Остаци праисторијског села су у стварности унутар објекта, као експонат, али су виртуелно на отвореном простору, јер све што делује на чула посетиоца (пуна дневна светлост, звуци, ветар од вентилатора), говори му да је напољу...

Изведени радови на изградњи Центра за посетиоце и и конзервацији налазишта су допринели да Влада Републике Србије Лепенски Вир прогласи за туристички простор и оснује предузеће за управљање садржајима и пријемом посетилаца.

Чувари влаге &
Spaghetti институт

Извештај о радовима на
живопису у Пећкој патријаршији

Манастир ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Манастир ГРАДАЦ

Манастир БАЊСКА