Сажет

ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА РАДА РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА
ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ЗА ПЕРИОД 2014-2017. ГОДИНА

(пуна верзија програма је овде)


Предлаже се да рад, надлежности, обавезе и одговорности Републичког завода за заштиту споменика културе у периоду од четири године (2014-2017) буду засновани на основу следећих основних пронципа:

 

1. БРИГА О УКУПНОМ ФОНДУ НЕПОКРЕТНЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
Поред годишњег програма рада, предлаже се да Завод у року од годину дана сачини план рада за дужи временски период – средњорочни и дугорочни план. До тог плана ће се доћи на основу прегледа комплетног споменичког фонда и утврђивања стања, односно дефинисања мера техничке заштите за сва непокретна културна добра од изузетног значаја. Преглед стања и дефинисање мера, које ће бити усмерене на очување и одрживо коришћење споменичког фонда, треба да буде обављено у сарадњи са територијално надлежним заводима (13 завода, поред Републичког). Упоредо је потребно убрзати и ревизију одлука, односно допуну са дефинисаним заштићеним околинама на катастарским подлогама, како би се за четири године заокружио највећи део фонда од изузетног значаја.

Правни основ: Закон о културним добрима и Статут Републичког завода за заштиту споменика културе, који дају надлежност и одговорност Републичком заводу да се стара о заштити непокретних културних добара.

Објашњење: План рада Републичког завода за заштиту споменика културе израђује се већ две деценије само за радове на десетак појединачних објеката. Не постоји усмерење или стратегија, нема целовите визије заштите културне баштине и њеног коришћења. То је разлог и што до сада није било довољно сарадње међу заводима, ни довољно сарадње са локалном заједницом.

 

2. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И ДОКУМЕНТАЦИЈА
Квалитет, ниво обрађености и степен доступности и једноставности претраживања документације је један од основних услова за успешно очување и коришћење културне баштине. База непокретних културних добара од изузетног значаја ће после обилазака фонда и утврђивања стања бити допуњена сегментом са стањем и предлогом мера. Предлаже се да се сваке наредне године за четвртину споменичког фонда, за који се утврди да је најугроженији и као такав постане приоритет за интервенције, израде идејна решења или идејни пројекти (или програми заштите, или планови управљања - према потреби или врсти проблема). То би омогућило да се за четири године цео споменички фонд обухвати конкретним решењима заштите и презентације.
Сви пројекти који се раде, према законским прописима за непокретна културна добра од изузетног значаја, морају имати урађену и студију оправданости. Захтев за израдом менаџмент планова за Унескове споменике је неспорна обавеза, али су студије изводљивости и оправданости неминовност за успешно обезбеђење финансирања, тако да ће сваки пројекат Републичког завода морати да буде праћен и одговарајућом студијом. Само документација израђена према прописима је подобна за конкурисање за средства Министарства културе и других министарстава, претприступних европских фондова, донација и других извора у складу са прописима.
Постојање целовитих пројеката даће увид и Министарству културе и инвеститорима и донаторима у циљ и коначни изглед објекта у који се улажу средства. Радови могу тада да се одвијају у фазама и према расположивим средствима.
Републички завод мора бити непосредно укључен у израду просторних и урбанистичких планова, јер је очување и унапређење простора најважнији и најосетљивији вид заштите културне баштине заједно са околином.


Правни основ: Закон о планирању и изградњи, који дефинише начин израде и изглед планске и техничке документације, и Закон о културним добрима, који дефинише садржај конзерваторске документације.


Објашњење: За квалитетан рад на пројектима је неопходна база систематски израђене документације ажурног постојећег стања за све заштићене објекте. Пројекти за радове најчешће немају форму пројеката по прописима и не пролазе законску процедуру, предвиђену за споменике од изузетног значаја, што је непремостива препрека код конкурисања за финансијска средства.

 

3. УТВРЂИВАЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈА ПРИОРИТЕТА
Предлаже се да се планови за период од 2015. до 2017. године припремају према следећим основним критеријумима, односно приоритетима: а) стање, односно степен угрожености споменика, б) реализација приоритета из ширег контекста планирања и в) оправданост у смислу одрживог коришћења баштине.
Упоредиво стање, односно степен угрожености је податак који ће за свако непокретно културно добро од изузетног значаја бити познат тек по обављеном прегледу споменичког фонда и формирању базе.
Просторним планом Србије и Програмом имплементације Просторног плана Србије предвиђени су приоритети у заштити непокретне културне баштине, што је обавезујуће и за Републички завод. Просторним планом се траже, ради потпуног евидентирања непокретних културних добара, као и ради валоризације по јединственим критеријумима, додатна истраживања великих просторних целина, као што су Подунавље, моравска долина, долина Ибра и већ утврђена културна подручја Стари Рас, фрушкогорски манастири и манастири Овчарско-Кабларске или Горњачке клисуре, као и утврђивање других културних подручја.
Израда менаџмент планова у наредном периоду мора бити настављена и завршена за Гамзиград-Ромулијану, Стари Рас са Сопоћанима, Студеницу, Дечане, Пећку патријаршију, Грачаницу и цркву Богородице Љевишке, као и номинациони досијеи за Манасију, Неготинске пивнице, Смедерево, Царичин град, Бач и Ђердап.


Правни основ: Просторни план Србије до 2020. године и Програм имплементације за период 2011-2015. дефинисали су начела и приоритете заштите културне баштине, а то су заштита непокретних културних добара заједно са простором и третирање културних добара као развојног потенцијала подручја. Међународне конвенције и повеље о културној баштини, које је Република Србија ратификовала представљају законски основ начина рада на културној баштини.


Објашњење: Рад Републичког завода до сада није био довољно усаглашен са захтевима из Просторног плана Србије, из ратификованих конвенција о културној баштини и захтевима Унеска. Приоритети се нису одређивали према стању споменика. Потребно је планирање рада усмерити од ширег ка ужем и остварити везе са туризмом, заштитом природе, корисницима и локалним властима.

 

4. ФИНАНСИРАЊЕ РАДОВА
Утврђивање стања, израда информационог система - базе стања, мера заштите и коришћења за целокупан споменички фонд од изузетног значаја и израда пројеката, програма заштите или планова управљања, као и надзор над извођењем радова, морају бити финансирани из буџета, односно од стране Министарства културе, као основни посао Републичког завода.
Финансирање санација и обнова, ревитализације, улагање у одржавање и презентацију непокретних културних добара и тиме њихову одрживост као корисног ресурса треба да буде финансирано првенствено из других извора: од стране других министарства, са сродним интересима, нпр. Министарство привреде, Министарство рада и социјалне политике, од стране локалне самоуправе, власника културних добара (приватна или државна својина) и иностраних донација.


Правни основ: Закон о културним добрима, Закон о планирању и изградњи.


Објашњење: Израдом студија, планова управљања и техничке документације у складу са прописима, отворене су могућности коришћења средстава из других извора финансирања, осим Министарства културе. Уколико се пројектима и програмима створи атрактивно и комерцијално одрживо решење, инвестиција је сасвим сигурна. Повећаним ангажовањем на изради студија и пројеката и надзором над извођењем, Републички завод може остварити значајан приход.



Синиша Темерински, архитекта
Београд, новембар 2013.