Medieval Monuments in Kosovo • Monuments médiévaux au Kosovo • أبنية كوسوفو العائدة الى القرون الوسطى • Средневековые памятники в Косово • Monumentos medievales de Kosovo

Србија у Унеску -
Дечани у Косову*

Новембар 2011. био је топао и донео је лепе вести:

Srbija u Komitetu Uneska za zaštitu svetske kulturne baštine
"Svake godine u ovom telu smo do sada imali problem sa pokušajem preimenovanja crkava i manastira iz srpskih u kosovske. Sada ćemo imati priliku, kao članovi tog tela, da raspravljamo i vodimo diskusiju".

Jeremić: Srbija u komitetu UNESKO
Komitet UNESKO za zaštitu svetske baštine, objasnio je Jeremić, ključno je telo Ujedinjenih nacija koje se bavi zaštitom srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Ministar kulture: Srbija se bori za svoju baštinu na Kosovu
Мinistar kulture Srbije Predrag Marković izjavio je da je izborom u Komitet Uneska za zaštitu svetske kulturne baštine Srbija dobila mogućnost da se efikasnije bori za očuvanje svoje baštine na Kosovu i Metohiji. Marković je rekao da se Srbija zalaže za to da "kulturno nasleđe u svetskoj baštini nosi ime pod kojim je u svetsku baštinu i ubeleženo". "Ovo je veliko priznanje za naše stručnjake koji se brinu za svetsku kulturnu baštinu u Srbiji", rekao je Marković.

У исто време, кад су наше представнице стигле из Париза са лепим вестима (и истим, новим ципелама), објављен је конкурс Унеска за радове на манастирима на Косову и Метохији. Објављено је 4 конкурса за:

1. Рестаурацију фасада цркве манастира Дечани
са три лота, где су предвиђени и радови на конзервацији фреско-сликарства,

2. Конзервацију фреско-сликарства Богородичине цркве у Пећкој патријаршији
са два лота, где је други рестаурација трона Богородице,

3. Израду пројекта растаурације и конзервације цркве манастира Грачаница
архитектуре и фреско сликарства,

4. Конзервацију фреско-сликарства у цркви манастира Грачаница

Укупно осам конкурса (лотова) је објављено, предвиђен рок реализације је 12 радних месеци (око три године), а буџет око 2 милиона долара. Предвиђено је ангажовање сликара-конзерватора, архитеката, историчара-уметности, вајара, статичара, археолога, геолога...

Конкурс је објављен 5. октобра 2011. године на сајту UNESCO OFFICE IN VENICE (а 29. септембра на сајту United Nations Global Marketplace) и трајао је до 7. новембра 2011. године (до 21. новембра према сајту United Nations Global Marketplace).

Дана 14. новембра 2011. директорка Републичког завода за заштиту споменика културе сазвала је све стручњаке Завода и саопштила им две вести.

Прва вест је да постоји конкурс УНЕСКА за радове на Дечанима, Пећкој патријаршији и Грачаници, да је тендерску документацију подигло преко 60 тимова из окружења, али да Републички завод не може да учествује јер је државна фирма, а Унеско забрањује државним фирмама да учествују на конкурсу. Могу да учествују само приватне фирме. Јавили су се "неки Италијани", па ако неко хоће, може да ради са њима!

Друга вест је "Велики успех наших стручњака, изабрани смо у Комитет Унеска"!

!?!

Конзерватори Републичког завода за заштиту споменика културе су израдили пројекат санације и рестаурације дечанских фасада, према том пројекту је направљен тендер конкурса, а сада само њима Унеско забрањује да раде!?
Конзерватори Републичког завода за заштиту споменика културе су успешно санирали и конзервирали пола Богородичине цркве у Пећкој патријаршији, а само само они не могу да наставе тај посао и да га заврше!?
Конзерватори Републичког завода за заштиту споменика културе су 50 година радили на ова три манастира, обавили истраживања, израдили документацију о стању, најбоље их познају, а сада само они немају право да изводе радове!?

ПРИ ТОМЕ, у тексту конкурса уопште не пише да Унеско забрањује државним фирмама да учествују на конкурсу и не пише да не могу да учествују "институције које су на буџету"!

АЛИ, пише нешто друго, а то је: "Only companies with at least of 15 years of certified experience in the field of restoration of cultural heritage, with specific experience in the field of restoration of cultural heritage monuments in particular experience with W(orld) H(eritage) monuments."

МОЖДА постоји у Србији неколико приватних фирми које су пре 15-так или више година радиле грађевинске радове на неком споменику, али оне немају запослене архитекте, сликаре, археологе, историчаре уметности, а сигурно немају искуство на конзервацији сликарства, а поготово не на светској баштини.

ДАКЛЕ, пошто у Србији нема приватних фирми са оваквим искуством, а 99% конзерватора (сликара, архитеката, историчара уметности, археолога) ради у заводима, дакле "фирмама на буџету", практичан резултат оваквог тумачења услова конкурса је да од свих конзерватора на планети Земљи, само оних неколико стотина конзерватора из српских завода не могу да раде на конзервацији фресака у Дечанима, Грачаници и Пећкој патријаршији!?!

ИЛИ је ово само произвољно тумачење услова конкурса за радове у следеће три године на Косову и Метохији, по систему "лакше коњу без самара" (јер мисли наших представница су усмерене ка западу, а не ка југу)?

АКО није Унеско забранио да српски заводи учествују на конкурсу, зашто је онда скривана информација о конкурсу и зашто је донета одлука да се на конкурсу не учествује?

ИЛИ можда Министарство културе и Министарство иностраних послова имају бољи увид у овај конкурс Унеска и бољи план како се чувају споменици од конкретног рада српских конзерватора на њима? Пошто други заводи у Србији нису ни сазнали за овај конкурс, да ли постоји неки бољи план заштите и конзервације споменика од заштите и конзервације за 2 милиона долара?

(АКО су то "Унескови споменици" па онда може да поставља услове какве хоће, да ли ће то важити и за Студеницу или Сопоћане и Ђурђеве Ступове, ако Унеско распише конкурс и одвоји 2 милиона долара, као сада за косовске споменике?)

Чекамо резултате конкурса. Ко ће радити на фасади Дечана, сликарству Дечана, Грачанице и Пећке патријаршије и ко ће направити конзерваторски пројекат за Грачаницу?

Можда Италијани (‎"Мноштвом интервенција у области очувања и валоризовања културне баштине, Италија је стекла лидерску позицију у Србији..." каже Ана Замбрано, директор локалне техничке јединице Италијанске кооперације у Београду, у Предговору српском издању књиге Чезаре Брандија "Теорија рестаурације", Београд 2007)?

Можда Албанци (чији су конзерватори, њихови су и споменици)?

Можда они трећи?

***

АКО "Србија одлучује у Унеску", да ли ће моћи да одлучи да и конзерватори српске службе заштите споменика културе имају право да раде на Косову и Метохији? Или је довољно да буду присутни путем представника у Паризу, Бразилији, Новом Зеланду, Петровграду и да "бране српско име" споменика на Косову? (Како је то одбрањено, види се на сајту Унеска: Метохија је потпуно нестала, а Дечани, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка су премештени у Косово...)

А до добијања дозволе да раде, могу српски конзерватори да рачунају штету коју је српској конзервацији донело одустајање од учествовања у конкурсу и учествовања у радовима на конзервацији фасада и фресака у Medieval Monuments in Kosovo.

А у сабирању штете може да помогне и чувена "Велика комисија" Министарства културе, која се као брине о "споменицима од изузетног значаја и српским споменицима у иностранству"...

А и Друштво конзерватора Србије...

***

MART 2012: REZULTATI KONKURSA UNESKA:

"KONKURS Uneska za radove na Dečanima, Gračanici i Pećkoj patrijaršiji je završen, posao su dobile srpska firma "Koto" i italijanska "Intersos", saznaju "Novosti". Sredstva za obnovu, dva miliona dolara, obezbedila je ruska vlada. Radovi će početi posle Uskrsa.

Od 68 podignutih tendera, "Koto" je bila jedina zainteresovana srpska firma. Na tenderu za osam poslova, koliko je bilo raspisano, dobili su šest."

"KOTO" JE, DAKLE, SPASAO OBRAZ SRPSKIM KONZERVATORIMA.
RESPECT!

Ali u tekstu u Novostima:

"Ni Republički zavod, niti Srpska pravoslavna crkva nisu, nažalost, mogle da učestvuju na konkursu. Pravilo Uneska je da na tender mogu da se prijave samo privatne firme"

samo jedna reč je višak: NAŽALOST.

Zato što ne treba ništa da žalimo!
Ako je istina da Unesko zabranjuje rad državnih firmi, ako je nešto što je osnovala država kužno i nevaljalo, ako su onih nekoliko stotina konzervatora neispravni jer rade u tzv. institucijama, zašto se hitno ne ukinu zavodi i konzervatori upute da formiraju privatne firme (i sačekaju 15 godina da te firme steknu iskustvo), kao bi mogli da rade po "pravilu Uneska"? Ako je Unesko dobar za nas, pa imamo stalnog ambasadora i predstavnike u Savetu i komisije i svašta, hajde onda da radimo po pravilima... Ne služi Unesko samo da imamo predstavnike, nego valjda i da bolje štitimo spomenike...

BTW. Kako se oseća srpski predstavnik u Unesku kome saopštavaju da konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (koji postoji 65 godina) ne mogu da rade jer tako nalaže "pravilo Uneska"? Da li mu je neprijatno?

BTW2. Da je 14 srpskih Zavoda učestvovalo na konkursu, da li bi Ban Ki Mun odbacio 14 prijava sa 14 obrazloženja tipa "pravila-su-pravila"... Ovako, nije morao ništa da obrazlaže, jer se niko nije ni prijavio...

 

 

 

ПОЧЕТНА